Voćne Sadnice Lešnika. 

Leska (lat. Corylus avellana), čiji plod nazivamo Lešnik, je drvo iz porodice Corylaceae ili Betulaceae, koje raste, najčešće, kao žbun, a ređe kao niže drvo, visine do 7 m.  Ime čitavom rodu je dala grčka reč „koris“, što znači „kaciga“, jer Grke je plod sa svojim lisnatim ovojem podsećao na nju. Leska ima veliki ekonomski značaj u ishrani ljudi i za konditorsku industriju, ali se koristi i kao dekorativna vrsta u pejzažnoj arhitekturi. Zbog podatka da je lešnik konstantno skup na pijacama i da proizvodnja u Srbiji podmiruje tek  20% potražnje, čini gajenje ovog voća veoma perspektivnim. Danas se više podižu zasadi leske radi gajenja tartufa, ali u sve to treba ulaziti oprezno.

Leska uspeva u dosta širokom pojasu, od centralnih i južnih predela Skandinavije, preko zapadne, srednje Evrope, preko Balkanskog poluostrva i Male Azije, do Kipra i Alžira u severnoj Africi. Što se tiče Srbije, gaji se u skoro svim delovima zemlje, uglavnom u pojasevima gde raste hrast, ređe bukva.

Listovi leske su jajoliki, ušiljenog vrha, srcoliki, često maljavi, naizmenično raspoređeni na grani. Boja im je tamno zelena na licu, a na naličju svetlija. Leska cveta veoma rano, krajem februara i tokom marta, a nekada i početkom aprila. Cvetanje traje od dva do čak deset nedelja. Muški cvetovi su skupljeni u rese i oni se razvijaju još sa jeseni, a ženski su sitni, jedva su primetni i nalaze se na kratkoj dršci ispod muških cvetova. Kod lešnika, kao i kod oraha, ženski i muški cvetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija).  Plodovi počinju da se razvijaju tek u maju mesecu i budu ili pojedinačni ili u grozdovima po dva, tri, pa čak i četiri. Oblik ploda je okrugao ili jajast. Plod sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Period sazrevanja između najraniji i najkasnijih sorti je dvadeset dana. Obično se prinos po jednom žbunu ili stablu kreće od 10 – 12kg, što dođe oko 3t po jednom hektaru.

Leska se može razmnožavati iz semena, ožiljenim reznicama, položenicama, kalemljenjem. Sadnice se najviše proizvode izbojcima iz korenovog vrata matičnog stabla sorte. Kalemljenje je dosta skup i mukotrpan posao.

 Od načina razmnožavanja zavisi i kada će leska stupiti u rod. Leska koja je kalemljena ili na sopstvenom izdanku, počinje da radja u trećoj ili četvrtoj godini od sadjenje. Kasnije se prinosi postepeno povećavaju, sve do desete godine, kada leska ulazi u fazu pune i stalne rodnosti. Ako je sadnica leske nastala vegetativnim razmnožavanjem, ona će redovno i obilno da radja sve do 20, eventualno i 30 godina starosti. Posle toga, neophodno je podmlađivanje, što se postiže kratkom rezidbom. Leska koja je nastala generativnim razmnožavanjem  počinje da rađa u šestoj ili sedmoj godini od sadnje. Vek divlje leske je preko 100 godina, a kod sorti u intezivnoj proizvodnji je znatno kraći od 50 do 80 godina.

Voćne sadnice Lešnika sorte :
– sadnice lešnika Halski Džin
– sadnice lešnika Istarski Okrugli
– sadnice lešnika Istarski Dugi
– sadnice lešnika Kosford
– sadnice lešnika Tonda Gentile Romana
– sadnice lešnika Ludolf