Voćne Sadnice Višnje. 

Višnja ili na latinskom Prunus cerasus je koštičavo voće iz istog roda kao i trešnja, kojoj je najbliža, zatim šljiva, kajsija, badem, breskva. Potiče iz Male Azije, odakle su je Grci i Rimljani raširili po čitavoj Evropi. Višnja je jako prilagodiva biljka, pa je i to doprinelo da njen areal bude veoma širok, skoro čitava teritorija Evrope i jugozapadna Azija. Još dok je rasla u divljem obliku, u prošlosti, njeni plodovi su korišćeni za ljudsku ishranu. To što prilično obilno rađa i što rano prorodi, kao i to što se njeni plodovi dosta koriste u svežen i smrznutom stanji ili kao prerađeni, za marmelade, džemove, sokove, želee, sirupe, slatka, alkoholna pića doprinelo je da se danas višnja uzgaja na velikim površinama.Najveći svetski proizvođač višnje je Rusija. Nije poznato kada je kod nas počelo gajenje ove voćne vrste, ali se možemo pohvaliti da jedna naša sorta, Oblačinska višnja, zauzima veoma važno mesto u svetskim razmerama. Krajevi kod nas koji su od ranije poznati po uzgoju višnje su: okolina Merošine (odakle je potekla i Oblačinska višnja), okolina Knjaževca i okolina Smederevske Palanke, dok se u poslednjih nekoliko godina popularnost ove voćne vrste širi celom teritorijom Srbije.
Drvo višnje je dosta slično trešnjj. Životni vek kulturne sorte višnje je od 20 do 30 godina. Višnja ima plitku korenovu mrežu razvijenu u prečniku krune. Kruna višnje je loptastog oblika sa mnogo tankih grančica. Pčela je najvažniji oprašivač višnje. Razlikujemo samooplodne (Oblačinska), delimično samooplodne(Čačanski rubin) i samobesplodne (amarele). Od cvetanja plodu treba da sazri od 35 do 60 dana. Cvetni pupoljci za sledeću godinu se formiraju od polovine juna do polovine jula meseca. Višnja rađa na jednogodišnjim rodnim grančicama, pa je dobro da joj stabla rezidbom obnavljamo i čistimo od nepotrebnih grančica. Zbog pojave smolotečine, posle zimske rezidbe, mnogi voćari praktikuju, posle obavljene berbe, letnju rezidbu, koja se pokazala mnogo praktičnijom i boljom. Što se tiče đubrenja višnjara, kao veoma dobra za rast i razvoj višnje pokazala su se azotna đubriva.
Višnje se dele prema boji ploda na Amarele, svetlo-crvene i Morele, tamno-crvene.

Voćne sadnice Višnje sorte :
– sadnice višnje Keleris
– sadnice višnje Oblačinska
– sadnice višnje Montmorensi
– sadnice višnje Šatenmarela
– sadnice višnje Šumadinka
– sadnice višnje Erdi Buterno
– sadnice višnje Firteška