Voćne Sadnice Mušmule. 

Mušmula (lat. Mespilus germanica) svojim latinskim nazivom sugeriše da je njena postojbina Nemačka, međutim to nije istina. Ona potiče sa prostora oko istočnog, južnog i jugo-zapadnog crnomorskog priobalja, sa padina Kavkaza, iz središnjeg dela Male Azije i sa prostora severnog Irana, a u Nemačku su je preko Grčke doneli Rimljani. Iako stara voćka, mušmula se ne može naći zasađena na većim površinama. Mogu se sporadično naći pojedinačna stabla u zasadima voćara amatera i na okućnicama. Inače, mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama, rodu skrivenosemenica, familiji ruža i veoma je srodna glogu. Ona je samooplodna, pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivac. Dobro podnosi zasenu, može da se gaji i na većim visinama. Dugovečna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja, pa se u tom smislu može svrstati u organski proizvedeno voće. Najbolje rezultate daje pri uzgoju na do 700 metara nadmorske visine.
Može biti listopadni žbun ili niže drvo, koje raste maksimalno do 6m visine. Listovi su joj duguljasti i blago nazubljeni, tamno zelene boje, krupni, sa donje strane maljavi. U kasnu jesen, pre nego što opadnu, dobiju lepu crvenu boju. Cveta kasno, početkom maja, i cvetovi su joj veliki, bele boje, dvopolni su, što znači da je samooplodna, ima velike prašnike i oprašuju ih pčele. Kada je voćka u cvetu ima dekorativan izgled. Plod je okrugao ili kruškolikog oblika, zavisno od sorte, žuto zelene do tamno smeđe boje, sladak je i ukusan, u njemu ima pet krupnih semenki i na vrhu ima čašicu. Može imati masu od 10-70 grama, što takođe zavisi od sorte. Plod mušmule veoma kasno dozreva, krajem oktobra i početkom novembra, tek posle prvih mrazeva. Ona je jestiva tokom čitave zime, jer se u običnom skladištu može čuvati dva do tri meseca, a u hladnjačama znatno duže. Kada je u svežem stanju, kisela je i opora, nije pogodna za jelo, već postaje jestiva tek kada plod odstoji, a meso se raskaši. Kada ugnjile ili kada promrznu, plodovi postaju mekani, slatki i sočni za jelo. Sadrži od 6 do 17 % šećera, organske kiseline, skroba od 3 do 4%, 1% pektina, vitamine B i od 22 do 30 mg vitamina C na 100g mase. Pored hranljive vrednosti, plod ima i lekovita svojstva.

Počinje sa rađanjem od druge godine po sadnji, a u punom rodu daje prinos od 12 do 15 tona po hektaru.

Voćne sadnice Mušmule sorte :
– sadnice mušmule Domaša Mušmula
– sadnice mušmule Rojal ili Kraljevska Mušmula