Voćne Sadnice Kajsije. 

Kajsija (lat. Prunus armeniaca), poznata i po imenu „marelica“, kontinentalna je i koštičava voćka, koja zajedno sa šljivama, bademima, breskvama, višnjama i trešnjama pripada rodu Prunus familije Rosaceae.

Kajsije se teže odgajaju od ostalih voćaka. Poslednjih godina je veliki problem sušenje stabala. Jedna stvar o kojoj treba voditi računa je da se ne treba direkno saditi na sveže iskrčenim voćnjacima, jer su rezultati jako loši. U svetu kajsije se obično prerađuju i prodaju kao sušene, dok se u Srbiji najviše koriste za proizvodnju sokova, džemova i kompota. Sem za potrebe ishrane stanovništva, kajsija se koristi kao dekorativna vrsta, a njeno drvo je visokih mehaničkih i dekorativnih kvaliteta.

Centar nastanka i prirodni areal ove vrste teško je definisati. Kajsija, iako to njeno botaničko ime sugeriše (armenika), ne potiče iz Jermenije. U Jermeniju su kajsije stigle, šireći se duž „Puta svile“. Odatle su je Rimljani, proširili po celoj Evropi. Najverovatnije je da kajsija potiče iz predela srednje Azije i severoistočne Kine, iz oblasti u blizini ruske granice. Moguće je da prirodni areal vrste obuhvata i Korejsko poluostrvo i Japan. Danas, divlje jedinke kajsije rastu u veoma malim grupama u Kini, Kazahstanu, Kirgiziji i Uzbekistanu. Usled male brojnosti ovih populacija, vrsta Prunus armeniaca smatra se ugroženom.

Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo, visoko 8—12 m, sa stablom prečnika do 40 cm. Oblik krošnje je okrugao, ponekad pljosnat. Kora stabla je tamnosiva, uzdužno ispucala. Mlade grane i lisne drške su često crvenkaste boje. Listovi su ovalni, dugi 5—10 cm, široki 5—8 cm, sa špicastim vrhom, zaobljenom bazom i nazubljenom ivicom. Lisne drške su duge 2—4 cm.

Kajsije cvetaju veoma rano. Cvetovi imaju kratku cvetnu dršku, pa često imaju izgled sedećih cvetova. Razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Prečnik cveta je 2—4,5 cm. Cvetna loža i čašični listići su dlakavi, krunični listići su bele do bledoružičaste boje, dugi 11—15 mm. Kajsija je samooplodna, retko stranooplodna biljka. Najvažniji oprašivač je pčela.

Plod je koštica, podseća na malu breskvu, prečnika 1,5—2,5 cm, žute do narandžaste boje, ponekad i crvene na strani izloženoj suncu. Jedno seme se nalazi unutar tvrde koštice.

Sem ploda, i seme kajsije se koristi u prehrambenoj industriji, najčešće kao zamena za seme badema. Od ovog semena se spravlja italijanski liker amareto, kao i amareti biskviti. Ulje iz semena kajsije se ponegde upotrebljava kao jestivo ulje. Semena sadrže cijanogene glikozide, koji oslobađaju cijanid, usled čega su otrovna ako se upotrebljavaju u većim količinama.

Prema statističkim podacima iz 2005. godine, najviše kajsija se proizvodi u Turskoj (390.000 tona godišnje, Iranu (285.000) i Italiji (232.000). U Srbiji postoji 1,7 miliona sadnica kajsije, a godišnja proizvodnja je oko 40.000 tona.

Voćne sadnice Kajsije sorte :
– voćne sadnice kajsije Mađarska najbolja
– voćne sadnice kajsije Roksana
– voćne sadnice kajsije Nju Đersi
– voćne sadnice kajsije Bergeron
– voćne sadnice kajsije Polumela
– voćne sadnice kajsije Novosadska Rodna
– voćne sadnice kajsije NovosadskaKasnocvetna
– voćne sadnice kajsije Novosadska NS4
– voćne sadnice kajsije Novosadska NS4
– voćne sadnice kajsije Kečkemetska Ruža
– voćne sadnice kajsije Zaklopačka Ruža